29°C

Beograd

Photo: Happy BSC

Izvor: Happy BSC

EMISIJA "IZA BRAVE"! Ispovest Radoslava Ivanovića Rakca NAJSTRAŠNIJEG SRPSKOG ROBIJAŠA!

Radoslav Ivanović - Rakac. To je čuveno ime u srpskim kazamatima. On je robijao tri decenije. Za tri smrti - ubistvo zeta i tasta, a potom je presudio i zatvoreniku.

Ekipi "Iza brave" Happy televizije ispričao je svoj životni triler i vi upravo imate mogućnost da pogledatwe njegovu ispovest.

On je bio strah i trepet i za zatvorenike i za čuvare.

Nije prezao ni da isplanira otmicu upravnika zatvora, ostalih robijaša.

Prijateljstva u zatvoru ne postoje!

- Ja ću da vam kažem nešto što će mnogi da mi zamere - kaže Rakac. 

- Prijateljstva u zatvoru ne postoje. Čim se sve to završi prekidaju se kontakti. 

- Više nismo u istoj priči. Svako živi svoj život i ima svoju priču.

- Ja sam u kontaktu samo sa par ljudi i sa njima i nisam bio nešto blizak u zatvoru. 

- Sa pojedinima ni ja neću da se čuje. Što bih se ja čuo sa ljudima koji se po 3 ili 4 puta vraćaju za isto delo?

- Šta da im ja radim? Nisam advokat, niti mogu da im budem prijatelj. 

- Imam čoveka sa kojim sam prijatelj, a u zatvoru nismo ni pričali. Kasnije smo se sreli van zatvora i shvatili da se razumemo i postali iskreni prijatelji.

Namerno su mi pretresali kuću baš kada sam davao 40 dana ženi!

- Ja sam davao 40 dana ženi kada su mi javili da mi je kuća gde sam živeo i služio kaznu na nanogici opkoljena policijom. 

- Ja sam ih zvao u Gornji Milanovac da pitam šta se dešava i oni su mi rekli da nemaju pojma.

- Kada sam došao kući nikoga nije bilo i ja sam opet zvao policiju i oni su mi rekli da ne znaju ni ko je bio, a ni zašto je bio i da pozovem policiju na Rudniku da vidim da li su oni bili. 

- Zvao sam 15 puta taj dan i niko se nije javljao. 

- Ujutru sam opet zvao PU gornji Milanovac i oni su mi rekli "E, super da si tu. Sada će da dođu ljudi". 

- Došlo je 8 policajaca sa nalogom za pretres u kojem je doslovce pisalo da traže "pištolj nepoznate marke i nepoznatog porekla koji sam nabavio 1. 1. 2017. "

- Ja sam ih pitao gde su bili sve ovo vreme nego su došli da vrše pretres baš kada sam davao ženi 40 dana. 

- Nisam hteo da se pomerim iz fotelje gde sam sedeo i rekao im "samo vi tražite, šta god nađete u kući, moje je. Samo nemoj da mi ostavite nešto u kući."

- Kada su završili tražili su da potpišem zapisnik. Ja sam odbio i rekao im da ja imam i potkrovlje, a i podrum i da to nisu pretresli. 

- Oni su mi rekli da ih ne zezam i da potpišem. Ja sam rekao da neću dok ne završe pretres. 

- Kada su pogledali podrum i potkrovlje i dali mi zapisnik, ja sam im rekao "Imam ja i drva napolju. Tamo sam sakrio pištolj"

- Oni su me pogledali i rekli da je kasno i da potpišem. Ja sam potpisao uz napomenu da nisu izvršili kompletan pretres. 

- Sve je to pokazatelj da je pretres bio čisto iživljavanje.

- Samo sam ih na kraju pitao " Zar vam nije pametnije da idete da jurite one koji truju decu drogom nego što dolazite da tražite nepostojeće pištolje?"

- Ništa mi rekli nisu samo su gledali u zemlju.

 Postoje ljudi koji su znali da stanu! Oni su sačuvali i sebe, a i porodicu!

- Najviše tu stradaju porodice - kaže novinar Predrag Jeremić. - Često tu dođe do razvoda.

- Najčešće se razvedu oni koji su višestruki povratnici. Žene više ne žele da ih čekaju. 

- Sa druge strane bilo je tu ljudi koji su znali kada i kako da stanu. 

- Naročito među onima koji su pljačkali u inostranstvu. Oni su uzeli neke pare, povukli se i nastavili da žive mirnim životom. 

- Na taj način su sačuvali i sebe, a i porodicu - objašnjava on.

Zatvor u Istoku je bio strašan! Bio sam dva Šiptarina od 5 popodne do 8 ujutru!

- Najgore mi je bilo u zatvoru u Istoku - objašnjava Rakac. - U zatvoru u Istoku je bilo samo 9 Srba, od toga 7 koji su bili sa Kosova i Metohije i znali šiptarski. 

- Tražio sam nekoliko puta da me premeste, ali nisu hteli. 

- Na kraju sam ja "uhapsio" dva Šiptarina, zabarikadirao se u sobu i bio ih od 5 popodne do 8 ujutru. 

- Sada će neko da kaže kako sam se iživljavao, ali nisam. Šiptari su lukavi i morao sam tako da radim kako bih sprečio da oni maltretiraju mene. 

- Dali su mi lažni dokument o premeštaju i onda sam ih pustio. 

- Stavili su me u samicu 30 dana. 

- Posle su me prebacili u blok C gde je bilo 100 Šiptara i ja sam, ali oni nisu smeli da me stave sa njima nego su me odvojili i mislili da će tako da se završi. 

- Posle nekoliko dana sam uzeo šipku i razbio ceo blok. Nakon toga je bilo opet 30 dana samice i tada su me prebacili. 

On je maltretirao druge ljude! Nagovorili su ga da krene na mene!

Rakac objašnjava kakav je bio zatvorenik kojeg je ubio:

- On je maltretirao druge zatvorenike, naročito starije ljude. 

- Ja sam ga upozoravao više puta da to ne radi, ali on nije slušao. Na kraju sam mu udario šamar kada je napao jednog starijeg čoveka. 

- Mesec dana mi nismo razgovarali, do baš te večeri kada me je napao. Ja sam mu malo pre toga prišao i dao kutiju cigareta i kafu. 

- Neki drugi Pazarci su ga naučili šta da mi uradi, ali ga nisu dobro naučili i zato se završilo kako se zvršilo. 

- Nisam uopšte imao nameru da ga ubijem kada sam mu oteo šipku. Njegovi novi napadi i pokušaji da mi otme šipku su izazvali sve to što se desilo.

Osuđen sam za ubistvo u zatvoru, ali to nije bila moja krivica!

- Ja sam u zatvoru farbao nešto i prišao mi je jedan zatvorenik Meho Kešajić koji me je udario svom snagom sa leđa - priča Rakac.

- On mene nije udario kako treba, pa sam se ja okrenuo i oteo mu palicu. 

- On je nastavio da se otima sa mnom i onda sam ga ja složio tom palicom. 

- Zvao sam tri puta stražu da dođe, jer sam video da krvari

- Oni su došli nakon sat vremena, pogledali, izašli i vratili se tek nakon 40 minuta. 

- Da su ga na vreme odvezli u bolnicu on bi preživeo. 

- Za to delo sam dobio 7 godina i 3 meseca, mada su svi svedočili na sudu da me je on napao i da je nastavio da me napada kada sam mu oteo šipku.

 Jedini sam zatvorenik kojem nisu spojili kaznu!

- Ja sam osuđen za dva dela i kazne su bile 20 i 7 godina zatvora - kaže Rakac. 

- Tada je maksimalna zatvorska kazna bila 20 godina zatvora i onda bi u takvim situacijama spajali kaznu na jedinstvenu od 20 godina. 

- Jedini kojem to nisu uradili sam bio ja. Meni su odredili da ležim 27 godina. 

- Ja sam se žalio u Strazburu, ali su oni odgovorili da ne mogu da sude državi koja za njih ne postoji. 

- Da su mogli, sigurno bih dobio tu tužbu. 

- Sud je odbio da mi spoji kaznu jer su smatrali da se time neće postići adekvatna mera - objašnjava Rakac.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE. 

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar