13°C

Beograd

Photo: arhiva

Izvor: BLIC

BANJALUKA STREPI, BALKAN SE TRESE: Zašto su učestali zemljotresi u regionu

Balkan se trese i podrhtava. I to doslovno.

U FOKUSU

UMRO ČUVENI SRPSKI KOMPOZITOR: Zoran Simjanović izgubio bitku sa koronom

KORONA BROJKE SVE BOLJE: Danas 2.732 novozaražena, preminulih 35

STRAVIČNA NESREĆA KOD BAČKE TOPOLE: Motorom sleteo sa puta, devojka (23) suvozač preminula u bolnici

MUTIRAN TIP VIRUSA KOSI: Ovde je najveće žarište opasnog P1 soja

PROLEĆE ILI JESEN? Do kraja dana obrt, a sledeće nedelje stiže zahlađenje

Samo u prvih osam dana aprila u našem komšiluku seizmolozi su zabeležili čak 12 zemljotresa. Najviše ih je bilo u Hrvatskoj, a treslo se i u Bugarskoj i Grčkoj.

Najviše straha izazvao je potres magnitude je 4,6 stepeni po Rihteru, koji je u utorak zadesio već razrušenu Petrinju.

Poslednji talas potresa počeo je upravo katastrofom na području Petrinje, Siska i Gline. U potresu, koji je 29. decembra pogodio Baniju u Hrvatskoj, poginulo je sedmoro dece i odraslih ljudi. Samo u jednom selu, Majskim Poljanama, život je izgubilo petoro meštana.

Centar Petrinje, u kojem su dominirale stare zgrade, uništen je skoro do temelja. U ovom gradu i susjednim opštinama hiljade ljudi je ostalo bez krova nad glavom, a direktna šteta se procenjuje na više od pet milijardi evra.

Nakon tog snažnog zemljotresa, samo za jedan dan registrovano više od 300 potresa, a njh 35 se moglo osetiti i na teritoriji Republike Srpske.

Narod se uspaničio, ali su seizmolozi objasnili da su takvi, naknadni udari, normalna pojava nakon snažnijeg zemljotresa.

Podrhtavanje tla se nastavilo i narednih dana i meseci. Ne jenjava ni uznemirenost stanovništva u Srpskoj, pogotovo u Kostajnici i Kozarskoj Dubici, pograničnim opštinama, u kojima je zbog petrinjskog potresa oštećeno na desetine kuća, te u Banjaluci, koja još pamti katastrofalni zemljotres iz 1969. godine.

Od 29. decembra, kada su se odeci zemljotresa osetili i u Prijedoru i Banjaluci i kada je hiljade građana u RS, u strahu isrtrčalo na ulice, mnogi se pitaju: šta nas čeka sutra? Da li živimo na opasnom prostoru? Mogu li gradovi u Republici Srpskoj doživjeti sudbinu Petrinje? Da li će se ponoviti Banjaluka 1969. godine?

Seizmolozi poručuju da niko ne može egzaktno predvideti kada će se i gde dogoditi zemljotres, ali da je celi Balkan trusno područje. A jedino što ljudi na Balkanu mogu uraditi da bi mirnije spavali, jeste da prilikom gradnje kuća i zgrada vode računa o tome gde žive.

Mr Snježana Cvijić Amulić, načelnica Odeljenja za opservatorsku seizmologiju u Hidrometeorološkom zavodu RS, kaže da je učestala seizmička aktivnost u regionu u posljednjim mesecima posledica petrinjskog zemljotresa, koji je bio prilično snažan.

– Sve što se sada dešava je posledica smirivanja tla i dolaska u ranvotežu rasjeda koji je bio aktivan 28. i 29. decembra – kaže Snježana Cvijić Amulić i dodaje da se i narednih meseci mogu očekivati slična podrhtavanja tla.

– I više od godinu dana nakon takvog potresa se registruju nakandni udari – objašnjava naša sagovornica.

Ona podsjeća da se prije Petrinje dogodio i potres u Zagrebu, ali da se ne radi o zemljotresima u istom rasedu.

– Zemljotres u Petrinji je za nas značajniji, jer je bliže i dogodio se na jednom segmentu aktivnog raseda, koji vodi od Jastrebarskog do Kostajnice i od Kostajnice se pruža prema Banjaluci. Zbog toga se ta seizmička energija, koja se oslobodila prilikom petrinjskog potresa, a koja prolazi kroz zemljinu unutrašnjost, odrazila i kod nas – dodaje Cvijić Amulić.

Dodaje da su neki američki seizmolozi došli do zaključka da je verovatnoća jačeg zemljostresa, koji bi mogao zadeseti naše krajeve, nakon petrinjskog potresa četiri puta veća, nego prije tog katastrofalnog zemjotresa.

OVO ĆE VAS ZANIMATI

OGLASIO SE PETKOVIĆ povodom optužbi na račun igumana Save Janjića: Apsurdni pokušaji da se monasi proglase ratnim zločincima!

RUSKI EKSPERT O PUTINOVIM POTEZIMA: Evo šta može da se dogodi ako Ukrajina krene na Donbas

PALMA SA LEKARIMA PRVE KOVID LINIJE otputovao u Hurgadu: Na ovaj način izražava zahvalnost zdravstvenim radnicima

LOKVA KRVI POSLE UDARCA! Jeziva saobraćajka u Nišu, kolima pokosila bračni par, policija nije mogla da je smiri

– Naravno, to je samo verovatnoća, zemljotres spada u haotične prirodne pojave i tu se ništa egzatktno ne može prognozirati. Ipak, moramo biti svesni da živimo u seizmogenoj zoni, gde je moguć jači zemljotres, ali ne znamo kada se će on desiti – kaže Snježana Cvijić Amulić.

Dodaje da uvek treba imati na umu da, u sljučaju potresa, ljude ne ubija zemljotres, kao prirodna pojava, nego objekti koji se zbog zemljotresa ruše.

Kad zemlja zadrhti stradaju najčešće starije zgrade, ili kuće koje nisu građene po propisima o aseizmičkoj ili protivtrusnoj gradnji.

– Pokazalo se to i u Banjaluci 1969. godine i u Zagrebu prošle godine i u petrnjskom potresu, pa i kod nas u BiH u pograničnim mjestima, koje je zahvatio taj potres. U svim tim slučajevima su stradale stare zgrade ili noviji objekti od cigle, koji nemaju stubove od armiranog betona. Naprosto, te građevine nisu projektovane tako da mogu izdržati udare koji su na ovom području očekivani – kaže mr Snježana Cvijić Amulić.

Ivan Brlek, seizmolog u Federalnom hidrometeorološkom zavodu BiH, međutim, tvrdi da je mala verovatnoća da će se uskoro na području BiH i susednih zemalja desiti neki veliki razorni zemljotres.

– Takvog zemljotresa, vjerovatno neće biti, bar ne u narednih 50 godina – kaže Brlek.

Upravo manji potresi, koji se dešavaju ovih dana, smanjuju opasnost od pojave jakih zemljotresa, navodi Brlek.

– Ljudi ne treba da budu uznemireni, naprotiv. Za jak potres potrebno je da se nakupi seizmička energija, a ovi mali zemljotresi oslobađaju, postepeno, tu energiju i smanjuju rizik – kaže Brlek.

Objašnjava da je učestalost manjih zemljotresa, kakvoj svjedočimo u poslednje vreme, uobičajena na našem području, i posledica je kretanja severnoafričke tektonske ploče prema Balkanu.

– Cijeli Balkanski poluotok je pod uticajem kretanja afričke tektonske ploče. I BiH se, dakle, nalazi na trusnom području, a to je posebno izraženo na području Banjaluke, Tuzle i Hercegovine. To treba da znamo i da živimo u skladu s tim, a to znači, prije svega, da treba graditi objekte prema standardima koji su primjereni ovom području. Strah tu ne pomaže – zaključuje Brlek.

Strah ne pomaže, ali ljudi se boje zemljotresa, pogotovo oni koji su već doživeli razoran potres, što je recimo slučaj sa starijim ili sredovečnim Banjalučanima.

Za širenje straha i kod onih ljudi koji na svojoj koži nisu osetili takvo iskustvo, zaslužne su savremene komunikacije.

– Zemljotresa je bilo oduvek, ali prije nekoliko vekova mnogi ljudi nisu ni znali šta je to. Nekad, recimo, naši preci nisu imali pojma da se negde u Japanu desio neki potres. Danas, takoreći u istoj minuti, saznamo za svaki potres u bilo kojem delu sveta. Odmah znamo i kolika je jačina i kakve su štete i posledice, a slike stradanja začas obiđu planetu – kaže Ivan Brlek.

Sam pomen zemljotresa kod mnogih izaziva jezu i zato što je to nepredvidiva prirodna pojava. Niko ne može znati kad će se potres desiti, pa prema tome ne može ni upozoriti stanovništvo da se evakuiše.

HERCEGOVINA NA UDARU

Ivan Brlek tvrdi da je u BiH u najvećoj opasnosti od učestalih zemljotresa područje južne Hercegovine, na potezu od Livna do Trebinja. Dobra vest je da ti potresi nisu snažni niti opasni.

– Tu se javljaju zemljotresi umerene magnitude. Oni ne izazivaju materijalne štete ali su česti, skoro svaki dan imamo neki zemljotresi u BiH, najčešće na tom području – kaže Brlek.

Tako je u Nevesinju krajem 2019. za šest dana zabeleženo šest uzastopnih zemljotresa, magnitude od 2,7 do 5,5 stepeni po Rihteru.

Stanivništvo, pogotovo mladi, koji ne pamte ranije potrese u Hercegovini, bili su u panici i svi su istračli na ulice, ali osim oštećenja na starijim zgradama, drugih posledica nije bilo.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar